Писмо 31

sr Сваким даном све је занимљивије. Била
сам лажљивица, па маза, и ваздан нових
осовина пронашао си ми. Данас чак да
сам и кокета, George. Из чега то изво-
диш? Ја нисам то и никад нисам била.
То врло добро знаш. И не зато што код,
неког није вредила та кокетерија, већ
зато што сам волела. Боже мој, шта ја
све нећу чути о себи! Али, од како сам,
ја сам те среће, да ми вечито припису-
ју оно, што ја не само нисам желела,
већ ни мислила. Чудни сте ви, људи. Затим била је у твоме писму још једна
ствар, која је могла само да ме увреди.
Ово горе је већ трећи пут помињеш, а док
смо били заједно, ти никад ниси пропустио
прилику, а да не нагласиш то исто. И по-
сле сам опет ја на крај срца и волим
да тумачим све, како није? Најзад, за
све крива сам сама.
Adieu аmi.
M.
Шта је са Ружом?

Радмилина писма Милутину Бојићу