Писмо 3
Објеката
- Наслов
- садржај
-
Писмо 3
-
sr
петак
Хвала Богу! Најзад сам добила
и то писмо, које ми изгледа као измољено
чак сам јуче и Ружи писала и свакојако да
те је већ звала телефоном. Било ми је
веома неразумљиво то ћутање, јер узрок
нисам знала, и шта ми све није дошло
напамет. Дозволићеш, да после свега
што се десило, најмање сам се томе на-
дала. Дошло ти тако нешто, не? Или
си се можда убрзо покајао? Доврага, што
је било, било тек молила бих те да ме
убудуће поштедиш од тих твојих ка-
приса, јер нисам равнодушна… Моја мама и не сања да си био овде и
не гунђа ми више; много је попустила. Ја још
увек ћутим, а кад проговорим, причам јој
о Београду, што јој никако није мило.
Једном приликом тако казала ми је: да ме
ни код кога не би пустила да дођем тамо, сем
код тетака, а ја се не слажем са њима.
Нити оне воле мене, нити ја пак њих; она то
врло добро зна и зато ми и говори тако.
Но и поред свега тога, писала сам Ружи,
да ме, како зна и може, помири са њима.
И видећемо, шта ће учинити. Чуди ме
само та нагла промена код моје драге
тетке; бар ти си јој био увек симпати-
чан и врло често сама ми је предлага-
ла... и кад сам је најзад послушала опет јој није право. Никад да им угодим
вечито им није право. Но, мени врло мало
стало до тога, да им угађам и сасвим
ми је свеједно хоће ли ме волети или не.
Опет не радим, а првога децем-
бра добијамо оцене; али ја их вероватно
нећу ни имати, јер кад год ме питају
убек не говорим, стално пронађем по какав
разлог. Додуше, деси се по који пут и
да знам, но тада кажем да сам нерас-
положена и опет ћутим. Не знам, али
кад ме не би био стид, најрадије
бих се исписала. То је и ужасно и
досадно. Чудим се како ме трпе још.
Ово што радим, право је шегачење са свима. Сад нам мењају неке наставнике;
опет све наново, опет навикавање на нове
нервозне типове.
Због тога, што нисам могла
да набавим извесне часописе, не преписах
све. Зато, ако хоћеш, могла бих, да ти
пошаљем ово, што је већ готово. Јави ми.
Дакле, мој драги пријатељу, ти још
непрестано мислиш, да лажем. Е па лепо.
Али знај, да сам ти писмо писала
и у школи и у недељу - на дружинском
састанку.
Твоја Мала.
P.S. Замисли, јутрос тек што сам дошла у
школу, звао ме је један професор и терао ме
је, да нађем неку песму, коју бих трбела да
о неком концерту или прослави рецитујем. И ка-
да рекох, да сам врло глупа за те ствари и
да се не опомињем ни једне ствари добре, рекао
ми је: ,,Рецимо, Салому од Г. Бојића". - ,, А, ни њу
не знам." ,,Чудновато, а ја сам мислила, посматрају-
ћи вас једно јутро, како газите блато пред хххх, да
вам је њу рецитовао." Магарац један, могао је и да не каже
и хххх одмах.
- Скупови објеката