Писмо 34

sr субота - вече
Твоји савети, драги пријатељу, доцкан
су стигли. Скоро целе недеље имала сам
масу непријатности. Због неке ситнице
дошла сам у конфликт са једним на-
ставником. И сад место да ме одмах
казне, они ми не дају мира и муче
ме саслушавањем, додијаше ми, та-
ко да сам директору данас казала,
да ме не сеца више; или нек ме
казне или истерају. И то је као
дрскост примио. Најблажа казна
биће 6 сати затвора, бар тако ми
неки кажу. Решила сам се, да пош-
то је издржим напустим школу. то ће бити најзгодније. Јел'? Иначе сам
добила пуно рђавих оцена. И седећи код
куће бар ћу што год паметније уради-
ти него тамо. А на школу нећу никад
више ни помислити. И кајем се, што сам
и до сада ишла.
Ружа ми је писала, да ће
можда доћи; било би лепо, само ја
јој не верујем, јер ми је више пута
обећавала исто и никад није дошла.
Ако је будеш видео, реци јој, да би треба-
ла да дође. Збиља, виђаш ли се често
са њом? Не знам, како ћу провести
ове несносне дане распуста. Све отишло,
све се разбегло, сама остала ја. А и
ти би ми могао чешће писати.
Мала

Радмилина писма Милутину Бојићу