Писмо 39

sr Драги Мали, ти се не срдиш,
је ли, што ти пишем преко тетке?
Право да ти кажем, онако ми је
врло незгодно, свака интимност
хххххх и не само то, него
не знам, да ли их и добијаш.
Твоје препоручено последње
писмо добила сам. Ја те молим
Милутине, да не будеш дете, и да
не мислиш, да ја хоћу, да се кри-
јем од тебе. Не! Боже сачувај.
Али ми је врло незгодно, да ти
пишем о ономе, што ме је наго-
нило, да пошаљем оно писмо Љољи,
због кога се сад кајем, јер ти
је донело много брига. Зато
трајати и ја имам времена исувише за
енглески. Како је Љоља, зашто ми не пише?
Поздрави је пуно. Пиши ми, шта све радиш
и ако можеш, што чешће. Како хххх
је и наш драги хххх хххх
Још увек те много много волим и љубим те
дуго као кад сам полазила отуда.
Твоја Мала. Замисли, данас је умро Воја Станишић. Ти га знаш. Пре недељу
дана смо дуго и пријатно разговарали. Питао ме је и за тебе;
,,Шта ради онај мали лав ви ћете то знати? Надам се да
ћу га видети скоро, пошто идем за Ниш и је л' те да га
много поздравим."? хххх и он! Никада нисам мислила
да знаш, што ме је страх!
Бубо мала, нит ме питаш
хоћу ли да ми пошаљеш сонете? Ти знаш, шта си ти за
мене и онда, излишно је то. Понекад их пошаљи. И то
опет препоручено, јер могу да се загубе. Али ја бих волела,
кад би их сам донео. Знам то је жалосно: хтела бих да
те видим, а бојим се, да путујеш сад.
Добила сам једно писмо од Руженке. Она је још увек добра,
дивна
Писала је и о теби. А за граматику? Молим те
не жури. Рат ће. на нашу несрећу, још дуго

Радмилина писма Милутину Бојићу