Писмо 4

sr уторак – ноћ
Потпуно уверена, да ми ни сутрашњи дан
неће донети ни мало пријатности и радости, опет
ти пишем, мој неваљали пријатељу. Шта је
то са тобом? Зашто волиш да мучиш своју
малу пријатељицу? Молим те реци ми, шта
сам ти учинила, те ћутиш? Или можда
мислиш, да си доста дуго био само пажљив
и да то не треба више да будеш? Надам се
да ћеш ми јавити узрок свему томе. Мало
ћу бити мирнија.
У овом тренутку, опкољен
женама, смехом - весео си и знам, да си
заборавио сасвим малу, која је врло тужна,
што је тако далеко од тебе. Колико је и жа-
лосна и празна ова ноћ! Више, но све друге ноћи.
Воли ме, бар само мало, ако можеш.
Мала

Радмилина писма Милутину Бојићу