Писмо 6

sr четвртак
10 часова
Нека ти, мој драги пријатељу,
овај мали, снежни цвет са Алпа донесе
моје најнежније поздраве и нека те у
исто време подсети на Твоје лажљиво
дете, које је тако далеко. И жао ми је и тешко,
што нисам вечерас тамо, што не
могу да те видим мало, само мало, али
зато ћу се постарати, да што скорије
дођем, па ма то било и за један дан.
Но, не знам да не дођем узалуд, да не нађем
све како сам оставила. Можда ћеш дотле
заборавити Твоје ћудљиво дете? Ако то
буде, онда ће бити боље да не долазим.
Зар не? Збиља, није ми потребно да симулирам
лежала сам целога дана, моји су се поплаши-
ли, но ја сам се затворила и никога нећу
да видим. Желела бих да ми не буде добро
још 2-3 недеље и онда, ваљда би ми
морали учинити по вољи?
Не срди се, мој мали пријатељу,
што Ти овако пишем, јер лежим.
Сутра ћу ти писати више. Надам се
да ћеш ми писати чешће и много, наро-
чито о премијери и најзад о свему што
знаш да ће ме интересовати.
Лаку ноћ.
Твоја Мала

Радмилина писма Милутину Бојићу