Писмо 82
Објеката
- Наслов
- садржај
-
Писмо 82
-
sr
уторак
Драга моја Љоља, је л' те да се не ср-
дите на мене, што Вам нисам одмах писа-
ла? И Ви не мислите, да ја то нисам хтела?
Ако сте добили моју карту, видели сте да
апсолутно нисам могла раније да Вам се јавим.
Сваке вечери покушавала сам да Вам пишем.
И на томе би само остало. Прозирни листићи,
написани у неком нервозном стању, били су
увек исте судбине: изгорели би у пећи. Јер
сам рачунала; да сте и без њих сувише тужни
и да бар они могу изостати. А радовала
бих се много, ако Ви то више нисте. Па
ипак ови веречерашњи допреће до Вас. Доне-
ће Вам га можда неки мали, гарави дечко
из редакције и Ви ћете рећи; ,,Гле, најзад је
стигло" - или што друго.
А тек вечерас могу да Вам пишем. Мало сам мирнија. И најзад једва
сам сама. Та, за име божје, три црна фрактома
са очима поцрвенелим од суза, који по цео дан круже
око мене, оставили су и не могу више, да гле-
дају ,,младо створење без срца и душе". Дођа-
вола! Нека говоре шта хоће. Ја више не мо-
гу то да гледам и изржим. Нерви су ми као
паучина.
Ох, да сте само, Љоља, од некуда,
да завирите и да видите то чудо. Моја
кућа и остале мојих рођака претворене су у
право гробље. И ту гробну тишину наруши и
прекине код каквог бледог, анемичног лица,
затим пригушено јецање, које доцније прела-
зи у кукњаву и онда несвест, и шта ја
све знам. Свуда уздаси, сузе, свуда там-
јан. У углу пред неким свецем жмири кан-
дило. Све, све хххх на опело.
И тако непре-
стано од како сам дошла. Програм се не мења. Увек све исто. Још нисам видела ниједно насмеја-
но лице. А ја да учиним тако нешто? О, Боже сачувај!
Ко би тек онда жив остао. И зато једва чекам ноћ,
једва чекам, да склопим очи. Тада ми нико не смета. Тада
мислим на Вас све тамо и сећам се, ја сам крај Вас тамо. И видим
Вас. Време је чају. Буба не може да остави свој ,,спало-
претрчак, жури се, по ,,неки" леже на кревету или отима-
ју слатко; Ви сипате чај, а Г. Иван хита, нема времена
ни да седне. Да ли се бар тад сетите мало?
Но шта ја све радим? Пишем Вам тако
дуго о себи. Верујте, нисам хтела. Било је случајно.
А шта ми Ви радите? Излазите ли куда и још увек
пишете? Има ли нешто ново? Ви погађате, на шта мислим,
не? Волела бих врло, кад би ми што скорије и дуже
писали о Вама, о свему. Била бих задовољна, пуно. Г. Ивана и ону бубу много поздравите.
Бубу ми пољубите; Вас пуно поздрав-
ља и воли
Ваша Рада
- Скупови објеката