Писмо 90
Објеката
- Наслов
- садржај
-
Писмо 90
-
sr
23-XII-1914
Крагујевац
Љоља душо, рекосте ми да Вам
пишем што пре и много о себи. И шта
о чему да Вам пишем, кад ми се ни-
шта ново и лепо није десило? Шта
да Вам кажем кад онај суморан и
болан Stimmung још увек траје? Да
понављам оно што сам раније писала?
Ох, не, не. Досадно, досадно и тешко.
Што само то Вам могу рећи. Љоља,
само за то двоје ја Вам знам рећи.
По кашто засветли какав зрачак
на бескрајно тамном хоризонту. И помислим: биће боље, не буди тужна.
Но, то све бива за један једини трен. И
он ишчезне, угаси се. И ја престајем, да се
радујем и све бива исто. Па и оно ма-
ло, мало пријатности што сам имала,
лагано нестаје. Моји рођаци одлазе један
по један. Они су срећни. Само ја увек
остајем. Не смејте се, али ми се чини
да сам при уласку у ово пусто место
видела натпис: ,,Lasciate ogni speranza voi
chi entrate." Па ипак ја ћу морати још
дуго остати овде, у аду. Ко мари за
то? ______________________________________
______________________
Волим, да се надам
да сте сви добро и честитам Вам празнике празнике. Вас драга моја, пуно и нежно
грлим.
Ваша Р. Наишао сам у тренутку кад је
моја неваљалица довршавала своје
писмо и усуђујем се да Вас
поздравим и подсетим на
једног Вашег давнашњег
познаника
Војислав М. Кр. Ђорђевић
- Скупови објеката