Писмо 93

sr понедељак - вече
Твоја последња писма, мој добри
Жорже, пре би могла, да ме увреде него
обрадују и развеселе. Но, ти си скоро увек
такав. Уживаш, вређајући другога; зато
сам ја врло добра и не могу, а да ти не
опростим.
Али, шта је то са тобом
наједном? Откуда то разбацано, несре-
ђено стање? Као да је моја болест преш-
ла на тебе. Само, бар ја не посећујем
кафане, а ти исто и много, много још.
Је си ли почео већ твоју музичку драму?
Хајде, пиши ми нешто о њој. Хоћеш ли? Јуче ми је Руженка пуно писала; и о теби
и зачудо, није те нимало грдила, што ме
веома чуди.
Кроз који дан послаћу ти
оне ствари; не знам је ли боље преко куће
или редакције?
Врло ми је жао што нисам вечерас
у позоришту, но ти надокнађујеш и за
мене. Уверена сам, да ће бити све лепо
и по твоме укусу. Е па à plaisir
Mon cher.
Мала

Радмилина писма Милутину Бојићу