Писмо 10
Објеката
- Наслов
- садржај
-
Писмо 10
-
sr
8 јануар
Треба да ме грдиш, драги пријатељу.
Данас сам починила силне глупости и ко зна
како ћу проћи. Дакле, пошла сам, да се шетам
и то још лакше одевена, него што сам била тамо.
Било нас је много; неке чак и не познајем. И
нешто због самог друштва, а нешто због мог
расположења, зажелим да их оставим и да сама
лутам по густој, непознатој шуми. И пође ми за
руком, да се неопажено извучем. И јурила сам
малим, клизавим стазама и бежала далеко од
њих. И било ми је пријатно и нисам приметила
како сам давно отишла од њих. Снег је био вели-
ки, скоро до колена, па ипак сам упадала, извлачила
се и била врло радосна. И кад сам тако
дошла на врх брега, ја сам тек онда видела,
шта сам урадила. Сама, уморна, промрзла и залутала. Шта сам знала, да радим, него да
вичем. Нигде никога. Тишина. Све бело. И плака-
ла сам и непрестано стајах на истом месту. Затим
једва корачајући и од зиме и страха почнем се спушта-
ти низ брег, мучна посла. Морала сам да станем, јер
нисам могла више. Све је било ледено на мени. И ћу-
тала сам и чекала... И збиља, наскоро тамо
доле, негде зачусе звиждање. И више сам се
поплашила, но обрадовала: мислила сам: ко зна
ко је то, боље да ћутим. И све више осећала сам хлад-
ноћу. Звиждање све ближе. Убрзо затим чула сам
јасне узвике: ,,Радо, горе се?” Више се нисам бојала.
Јавим се и после неколико минута иза поцрнелих
стабала, појавише се два моја друга. Ја нисам
ништа говорила, само сам дрхтала. И пошто су
ме снели доле, испричали су ми, како су се попла-
шили и нису смели, да се врате натраг, већ се
сви растурили по шуми и траже ме. И пошто сам
их најзад сачекала и после свих несносних запит-
кивања, једва сам стила. И одмах сам заспала Моји ништа не знају о овоме. Сада осећам страховит бол свуда. И
ако не добијем какво запаљење, биће чудо. Знам извесно једно: да ми ни-
кад, никад неће пасти на ум да правим сличне екскурзије.
Погодио си. Не радим ништа и сви се чуде.
Не знам, чуле се, да хоћу да оставим ову гимназију и онда моји настав-
ници, нашли су за поребно, да ми дају савете. Лудорија! Један вео-
ма озбиљан препоручује ми, да се заљубим, е бих сам имала више воље
за рад. Рекох му: да ћу се користити његовим саветом, тек после
испита. Сад, још је рано. Не? Нарочито се (сиромах) Малентијевић мучи
и принуђен је, да изналази нове оцене, јер за овако израђене моје задат-
ке нема оцена. На прошлом сам добила 2-. Замисли само.
Да ниси био брзоплет, досада би зацело добио обећане ствари.
Овако причекај мало само; јавићу ти које ствари не могу, да набавим овде.
Не могу више. Моја данашња шетња пуно ме је стала. Збогом!
М. P. S. Збиља, сетих се: данас је равно две године
како те познајем. Каква разлика
И твоју песму добила
сам.
- Скупови објеката