Писмо 14
Објеката
- Наслов
- садржај
-
Писмо 14
-
sr
уторак - ноћ
Сваким даном, Милутине, опажам
извесне промене, које ме додуше не веселе
много. Ипак радознала сам врло; желела
бих, да знам докле ће трајати та промен-
љивост? Чудан си. Чак ми је некако неу-
годно да ти пишем, изгледа ми, као да
пишем некој потпуно страној личнос-
ти. Ваздан си туђ. И решила сам се,
да ти се не јављам више, јер то не само
да ти није пријатно, већ је и несносно. А
ја то не желим. Бар то сам могла из
твојих последњих писама да закључим.
Али чудо је, што сам ти о томе писала,
ја знам, да ћеш слегнути раменима и рећи: ,,Je m'en fiche!" Зар не? Приметила сам,
да срећан, због тога што си одвећ живео и
охол, што си неваљао. И то је лепо...
Никада од како сам овде нисам
се тако пријатно осећала, као синоћ. Била
сам у дому на часу играња. А због тога што
сам отишла без дозволе (ах, паланка!) и
што сам се цело вече занимала са настав-
ницима, један магарац се нашао, да ме
тужи. Чега има ту чудног? Та то је
најпојмљивије, најприродније, јер за Бога ја
њих једино овде и познајем. И тако ћу
имати лоше владање. Нарочито сам са
Михом дуго била. Имао си право: дивна је
то душа. Причао ми је пуно паметних
ствари, а када будем издржавала затвор ићи ћу код њега у кабинет. Неколико пута спо-
менуо те је, питао је чак да ли ћеш скоро опет ,,послом"
доћи? Но, казала сам му; да ја то ништа не знам, пош-
то ми ти никад не пишеш. Први пут сам тада слагала и
нисам поруменила.
Руженка ме не воли више, забора-
вила ме. Цана исто тако. Жао ми је. Нисам се томе
тако брзо надала. Све горе и горе. И поред тога волим их.
Лаку ноћ, пријатељу.
М.
P.S. И данас сам дознала једну твоју симпатију.
Тек 7, замисли. Зашто ниси издао збирку раније? Зацело,
да би Скерлић о теби више говорио, но овако.
Неколико реди само. Али пардон, заборавила
сам, да ниси амбициозан.
- Скупови објеката