Писмо 17

sr четвртак.
Још пре два дана добила сам твоју
збирку, драги пријатељу, и хтела сам ти
одмах писати и рећи, да су ме неке ства-
ри, врло много зачудиле - али други су ме омели.
Моји стари и добри пријатељи, међу њима и
мој вереник - ти га знаш - били су овде и та-
ко сам ја имала два пријатна дана. Сада
су отишли и још више ме растужили. При-
чали су ми о свему што се десило, од када
смо се растали; нашли су, да сам се јако
променила и то на своју штету; хтели су
ме повести са собом и сасвим случајно
причали су ми и о теби. Лепе ствари, прија-
тељу! Јест, казали су ми сви, да те у
последње време виђају у друштву неких сумњивих дама. Шеташ са њима по Топчидеру,
одлазиш код њих и ваздан још неких појединос-
ти и на крају, изјавили су: да ће им бити врло
жао, што ћеш ти добити свакојако бајонет
уместо ножа. И то, сасвим нехотице објасни-
ли су ми неке ствари, које ја нисам могла,
да себи разјасним. Но, ја верујем, да све то
што су ми избрбљали није истина, и да је то
само једно ,,обично пријатељство" као и остала
Зар не?
Adieu, George
M.

Радмилина писма Милутину Бојићу