Писмо 20

sr уторак
Мој добри пријатељу, мислила сам
да си ме заборавио, да ме се не сећаш
више. И била сам љута. И сасвим сам
заборавила да ти нисам адресу послала
зато, ако ми будеш што скорије писао,
пиши на исту адресу, јер још нисам
прешла у наш стан, који је у Дечан-
ској улици 6. Овде ћу остати још једну
недељу. Није потребно да мењаш руко-
пис, јер мојој мами и не пада на
ум да гледа моја писма. Зашто ми
ништа не пишеш о себи? Са мном је
по све рђаво.
Ја чекам нешто што је то твоје
дуго писмо само, само желела
бих, да и оно не буде са неколико
реди, као и ово данас.
Много те поздрављам. Твоја Мала

Радмилина писма Милутину Бојићу