Писмо 22

sr петак
Мој драги Жорже, данас не могу, да ти
дуго пишем. Није ми добро. Малаксала
сам, имам грозницу и тако сам располо-
жена, да бих се само свађала. А због не-
ких писмених задатака морала сам
таква и на часове да идем. Ко зна како
сам их израдила? Но, свеједно ми је.
Једва сам чекала, да се вратим. Веруј
ми, да бих волела јако и дуго хххх,
те не бих ишла у ту школу, где је,
ужасно. Ах, колико је далеко до јула!
Никада, никада нећу одавде отићи.
Али, ти ћеш доћи, је ли? Овако је још
уек све пусто, тужно.
Au revoir, M.
P.S. Хоћеш ли ,,Магдалену" да штампаш у ,,Гласнику"
или у збирци?

Радмилина писма Милутину Бојићу