sr ти на то инспиришеш. Лудорије! Требала
би, да прочита твоје последње писмо. И онда,
уверена сам, да би јој био много симпатич-
нији, јер она ужива, да даје савете,
само, ти си ме ипак криво разумео.
Никако нисам мислила, да сасвим напустим
школу. Не, већ сам хтела, да тамо до-
ђем и да се приватно спремам. То би ми
и незгодно било, што је већ цело тромесечје
прошло, али и пријатно, јер знам, да сам
сама и тако хтела. И једи ме, што по-
ступају са мном као са дететом. И
верујми, да су ми они досаднији од
осталог света. Обечавају ми, да ће ме
после испита послати где ја хоћу, само
да не идем у Београд. И на њихово
силно изненађење, говорим им, да
ћу и после испита остати у Београду.
т.ј. само ако га и положим.