sr Моја мама и не сања да си био овде и
не гунђа ми више; много је попустила. Ја још
увек ћутим, а кад проговорим, причам јој
о Београду, што јој никако није мило.
Једном приликом тако казала ми је: да ме
ни код кога не би пустила да дођем тамо, сем
код тетака, а ја се не слажем са њима.
Нити оне воле мене, нити ја пак њих; она то
врло добро зна и зато ми и говори тако.
Но и поред свега тога, писала сам Ружи,
да ме, како зна и може, помири са њима.
И видећемо, шта ће учинити. Чуди ме
само та нагла промена код моје драге
тетке; бар ти си јој био увек симпати-
чан и врло често сама ми је предлага-
ла... и кад сам је најзад послушала