sr недеља.
Никако да останем сама, да бих ти могла
писати; стално по неко дође и задржи ме. Но сад
сам хвала Богу све отпратила. Додуше, по неки
пут и сама зажелим, да ми ко год дође, да не
бих седела сама, али данас није био тај случај.
Нарочито ми мали Љубиша често долази. Синоћ
сам била толико тужна - давно нисам била та-
ко - , сама и чини ми се, да сам чак била по мало
и љубоморна. И у тако раздраженом стању зате-
као ме је и својим смехом и брбљањем успео је,
да ме донекле расположи и на његово и мамино
силно наваљивање чак сам и шета-
ла.
Данас, драги мој пријатељу, немам разлога
да будем тужна; твоје писмо ме је мало уми-
рило. Ја, увек, увек мислим на све што је било
лепо и дивно и жалим, што се ти срећни-