Страна 1

sr недеља - јутро
Ни данас не добих ништа, а обећао
си ми писати чим стигнеш. Опет један
пропао и безначајан дан, драги пријатељу.
Шта је с тобом? Да ли си већ тако
брзо заборавио своју малу пријатељицу?
Не, не знам, како да разумем све ово?
Опрости, што ти овако и оволико
пишем. У школи сам. Ларма и дрека;
окружили ме неким Вељковим фотогра-
фијама и стиховима - а ја, ја мислим
на тебе. И врло ми пријатно, што сам
их преварила. Иначе сам болна. Расту-
жило ме ово оловно новембарско јутро.
Сморно. Магла и киша, киша и магла.