sr Недеља
Како си се много преварио! Зар је моје
неписање требало да значи, да је мени сад ма-
ње досадно но пре? Ја мислим, да не. И зашто
говориш тако, кад никада ниси био овде? Забаве!
Пријатности! Овде, где је све тако мало интересан-
тно, а тако много досадно. Нигде никога.
Па пожелела бих ти, да се бар једном тако при-
јатно осећаш као ја. Постала сам зловољна. Не сла-
жем се ни са друговима ни са наставници-
ма. И мрзе ме и једни и други. Па ако.
И опет проналазим свакога дана по што год
те се свађам и сутра ће ме извесно звати
Г. директор, а можда и казнити. Преварила
сам га, да сам била ослобођена у Београду неких
споредних предмета, а сасвим сам заборавила