Страна 1

sr уторак
Драга моја Љоља, је л' те да се не ср-
дите на мене, што Вам нисам одмах писа-
ла? И Ви не мислите, да ја то нисам хтела?
Ако сте добили моју карту, видели сте да
апсолутно нисам могла раније да Вам се јавим.
Сваке вечери покушавала сам да Вам пишем.
И на томе би само остало. Прозирни листићи,
написани у неком нервозном стању, били су
увек исте судбине: изгорели би у пећи. Јер
сам рачунала; да сте и без њих сувише тужни
и да бар они могу изостати. А радовала
бих се много, ако Ви то више нисте. Па
ипак ови веречерашњи допреће до Вас. Доне-
ће Вам га можда неки мали, гарави дечко
из редакције и Ви ћете рећи; ,,Гле, најзад је
стигло" - или што друго.
А тек вечерас могу да