Страна 3

sr мења. Увек све исто. Још нисам видела ниједно насмеја-
но лице. А ја да учиним тако нешто? О, Боже сачувај!
Ко би тек онда жив остао. И зато једва чекам ноћ,
једва чекам, да склопим очи. Тада ми нико не смета. Тада
мислим на Вас све тамо и сећам се, ја сам крај Вас тамо. И видим
Вас. Време је чају. Буба не може да остави свој ,,спало-
претрчак, жури се, по ,,неки" леже на кревету или отима-
ју слатко; Ви сипате чај, а Г. Иван хита, нема времена
ни да седне. Да ли се бар тад сетите мало?
Но шта ја све радим? Пишем Вам тако
дуго о себи. Верујте, нисам хтела. Било је случајно.
А шта ми Ви радите? Излазите ли куда и још увек
пишете? Има ли нешто ново? Ви погађате, на шта мислим,
не? Волела бих врло, кад би ми што скорије и дуже
писали о Вама, о свему. Била бих задовољна, пуно.