Страна 2

sr И помислим: биће боље, не буди тужна.
Но, то све бива за један једини трен. И
он ишчезне, угаси се. И ја престајем, да се
радујем и све бива исто. Па и оно ма-
ло, мало пријатности што сам имала,
лагано нестаје. Моји рођаци одлазе један
по један. Они су срећни. Само ја увек
остајем. Не смејте се, али ми се чини
да сам при уласку у ово пусто место
видела натпис: ,,Lasciate ogni speranza voi
chi entrate." Па ипак ја ћу морати још
дуго остати овде, у аду. Ко мари за
то? ______________________________________
______________________
Волим, да се надам
да сте сви добро и честитам Вам празнике