Страна 1

sr Четвртак
Од јутрос сам ван себе, Милутине.
Савршено сам луда. Пишеш ми, да си
болестан. Шта је с тобом? Трећи дан
како си ми писао и ја не знам, да ли
ти је боље или горе. Ужасно ми је.
Покушавала сам, да телефоном питам,
али узалуд. Ах, вечита брига, вечити
јад. Не знам, докле ће већ све ово. Шта
ти је душо? Да није све то од умора? Од преко-
мерног рада? Не знам просто докле ћеш
бити толико дете. Ти ћеш упропасти-
ти себе најзад. Молим те, одмах ми
јави, ако ти је боље, нотицом преко Воје
јер ко зна хоћу ли сачекати твоје
писмо. Ми се припремамо, да напу-
стимо Крагујевац. Само куда, још