Страна 2

sr не знам. Мој отац жели у Краљево, тамо
некуд, ја у Скопље. Погађаш ваљда? Због тебе,
видела бих те бар у пролазу и било би ми можда
мање тешко. Овако отићи у једно место
бестрага далеко, живети у вечитом страху за
друге, не моћи добијати писма, па то је ужасно,
мало моје, ја више волим, да останем овде
и умрем. Заборавила сам данас на сав свој
јад. Нека је теби само добро. Нека наш добри
Бог помогне нам и сада. То је све што желим
и зашта му се молим. Зашто нисмо бар сада
у овим данима заједно? Ја не знам, што
пишем више.
Чуј, мали мој, пиши ми, само
једну реч: добро ми је. И бићу срећна.
Грлим те пуно, мала душо.
Твоја Рада
Писаћу и Мими сад.