sr уторак.
Ја не знам, Милутине, како си тума-
чио моје неписање. Можда ниси ни ми-
слио о томе, а врло лако да ниси ни опа-
зио, да ти нисам скоро неких 8 дана
писала. Ово друго је још највероватније.
Кажеш, да те занимају моје ,, непријат-
не околности”. Данас, пошто је
све то далеко од мене, рећи ћу ти:
Ваљда је детет дана, како ме сви,
сви грде. Зашто? Ни сада не појмим.
Никоме ниптам нисам нажао учинила.
Ако одем у школу, коју иначе врло во-
лим, који год ме од наставника
сретне, почиње стару песму: ,, шта ти
желиш,... то не иде тако.... ти си