sr маза”. итд. итд. Ја их слушам, неразумевају-
ћи ништа, и слежем раменима и одлазим.
Дођем ли кући, ту ти је читаво породично
веће, сви могући рођаци, а видно место, разу-
ме се, заузимају моје тетке. И онда, као
по неком реду, почињу, падају тужбе, жалбе
и шта ја све знам. Испрва сам их пустила
да говоре шта хоће; мислила сам да ће им
се досадити, кад виде да су сва причања
узаман, но они не престајаху. После сам
мислила, ко је од нас луд? Ја или они?
И тако десет дана. Сад су престали. Најзад
су се ваљда опаметили.
Можда ће ти све ово
изгледати смешно, можда чак и тупо. Узми
како хоћеш. Цамо ја никад више не бих зажелела