sr 8 јануар
Треба да ме грдиш, драги пријатељу.
Данас сам починила силне глупости и ко зна
како ћу проћи. Дакле, пошла сам, да се шетам
и то још лакше одевена, него што сам била тамо.
Било нас је много; неке чак и не познајем. И
нешто због самог друштва, а нешто због мог
расположења, зажелим да их оставим и да сама
лутам по густој, непознатој шуми. И пође ми за
руком, да се неопажено извучем. И јурила сам
малим, клизавим стазама и бежала далеко од
њих. И било ми је пријатно и нисам приметила
како сам давно отишла од њих. Снег је био вели-
ки, скоро до колена, па ипак сам упадала, извлачила
се и била врло радосна. И кад сам тако
дошла на врх брега, ја сам тек онда видела,
шта сам урадила. Сама, уморна, промрзла