sr понедељак.
То је врло лепо од тебе, Милутине, што
си ми овако писао и мислим, да је оно било,
једино искрено написано. Слагала бих те, ако
бих ти казала, да све нисам знала и да
нисам чекала једно овако писмо. Јест, ја сам
знала све и ...и није требало да чекам дуго.
Али ја, ја нисам хтела да верујем да си та-
кав. А требало је. Замишљала сам те мно-
го бољим. И преварила сам се. И за све сам
крива сама. Но, ти више нећеш знати ниш-
та о мени. Постараћу, да заборавим све.
Био би врло неозбиљан, ако би мислио, да треба
да ми одговориш.
Радмила