sr субота.
Диван си, мали. Ја морам то да ти кажем.
Добро је што ниси урадио, као си мислио. Не
жали шта бих радила. Можда бих ти опет
писала, не, не знам. Прва два дана нисам
била ни мало тужна. Једно, што сам и једног
и другог дана добила карте од тебе, а друго
што нисам веровала у то. И мислила сам
да ћеш ми писати. И помисли само, какво
разочарање, кад трећег дана место твог пис-
ма, затичем писмо Б. Продановића, и то неке
изјаве симпатија и шта ја тамо знам -
А ја се сасвим другом надала. Е онда сам
се растужила и било ми је жао, што сам
тако непромишљено писала своме пријатељу.
И после сам ти писала и молила те да се
не срдиш на мене. Затим сам непрестано мислила