sr недеља.
Драги пријатељу, држала сам већ,
да ми нећеш никако више писати. Ах,
та три бесконачно дуга, празна дана!
Чак ни у школу нисам ишла, не знам
зашто. Тек волела сам, кад све одпра
тим (мама и тетке нису овде) и кад
останем сама и тада ...... Молим
те, не мисли, да сам неозбиљна, нећеш?
Велиш да си нерасположен.
Зашто? Опрости ми због радозналости
моје, али то ме чуди. Јер ја сам увек
тебе сматрала за весела, срећна човека.
Држим, да би требало, да будеш задо-
вољан, јер најзад радиш. А уверена
сам, да те сунчани дани не љуте