sr свима. Сад нам мењају неке наставнике;
опет све наново, опет навикавање на нове
нервозне типове.
Због тога, што нисам могла
да набавим извесне часописе, не преписах
све. Зато, ако хоћеш, могла бих, да ти
пошаљем ово, што је већ готово. Јави ми.
Дакле, мој драги пријатељу, ти још
непрестано мислиш, да лажем. Е па лепо.
Али знај, да сам ти писмо писала
и у школи и у недељу - на дружинском
састанку.
Твоја Мала.
P.S. Замисли, јутрос тек што сам дошла у
школу, звао ме је један професор и терао ме
је, да нађем неку песму, коју бих трбела да
о неком концерту или прослави рецитујем. И ка-
да рекох, да сам врло глупа за те ствари и
да се не опомињем ни једне ствари добре, рекао
ми је: ,,Рецимо, Салому од Г. Бојића". - ,, А, ни њу
не знам." ,,Чудновато, а ја сам мислила, посматрају-
ћи вас једно јутро, како газите блато пред хххх, да
вам је њу рецитовао." Магарац један, могао је и да не каже
и хххх одмах.