sr уторак - ноћ
Сваким даном, Милутине, опажам
извесне промене, које ме додуше не веселе
много. Ипак радознала сам врло; желела
бих, да знам докле ће трајати та промен-
љивост? Чудан си. Чак ми је некако неу-
годно да ти пишем, изгледа ми, као да
пишем некој потпуно страној личнос-
ти. Ваздан си туђ. И решила сам се,
да ти се не јављам више, јер то не само
да ти није пријатно, већ је и несносно. А
ја то не желим. Бар то сам могла из
твојих последњих писама да закључим.
Али чудо је, што сам ти о томе писала,
ја знам, да ћеш слегнути раменима и рећи: