Страна 2

sr и часове престала да држим. И моја стара
и добра Miss свакога дана куцне ми у
прозор и пита: јесам ли оздравила, и
јако се брине, да једнога дана не учиним
што. Пет дана је већ како немам мира
и сна. Јер сам спознала ствари, које
није трабало да знам и које су ужасне.
Пет дана је како очекујем писма
од њега и она не долазе; пет дана је
како се код мене уселиле: чежња и бол.
Луда сам већ. Шта ми је то требало?
Што сам се дала наговорити? И без тога
ја нисам увек била спокојна и мирна.
И шта би сад требало да дође, да изгла-
ди све ти и да ја заборавим? Шта?
Поздравља Вас искрено,
Радмила