Страна 4

sr Но, ви ме гледате зачуђено, драга моја, и не разумем ништа
од свега. И не појимате мој бол. Требало би, да Вам објасним
али мени је врло незгодно да Вам о томе пишем. Могла
бих сам Вам само причати. Али кад? Ко зна кад ћу
Вас видети и хоћу ли Вас видети? Па Ваше писмо. Оно
ме није нимало умирило - напротив. Зашто сте све
тако хтели да разумете? Ја нисам на то мислила, ни
желела. Ја не тражим и не очекујем то. То није за мене
ништа, разумете ли, ја ништа не тражим, чак ни да
Вам само причати. Али кад? Ко зна кад ћу
Вас видети и хоћу ли Вас видети? Па Ваше писмо. Оно
ме није нимало умирило - напротив. Зашто сте све
тако хтели да разумете? Ја нисам на то мислила, ни
желела. Ја не тражим и не очекујем то. То није за мене
ништа, разумете ли, ја ништа не тражим, чак ни да
ме волиш. Већ само једно желим; да га
још једном видим, па после нека буде све како хоће.
и часове престала да држим. И моја стара
и добра Miss свакога дана куцне ми у
прозор и пита: јесам ли одјавила, и
јако се брине, да једнога дана не учиним
што. Пет дана је већ како немам мира
и сна. Јер сам држала ствари, које
није трабало да знам и које су ужасне.
Пет дана је како очекујем писма
од њега и она не долазе; пет дана је
како се код мене уселиле: чежња и бол.
Луда сам већ. Шта ми је то требало?
Што сам се дала наговорити? И без тога
ја нисам увек била спокојна и мирна.
И шта би сад требало да дође, да изгла-
ди све ти и да ја заборавим? Шта?
Поздравља Вас искрено,
Радмила