Страна 1

sr четвртак - 12 сах.
Како ми дуго ниси писао, драги
пријатељу! Зар си већ тако брзо за-
боравио твоју малу, која те још увек
воли и којој су у овој несносној средини
једина пријатност твоја писма?
Брзо, одвећ брзо. А зашто? Ти си држао,
да не треба да ми пишеш, јер ти си пи-
сао, ја никако. То би чак било пониже-
ње за тебе. Гледао си на ред. Колико
бедно! Како смо искрени! О, да си
само могао, да знаш, шта је било са мном
ових дана, шта сам претрпела, ти
свакојако не би тако радио. И тада
кад сам искрено пожелела, да си крај
мене, да те ма и за моменат видим.