sr субота.
Прошао ми је цео један дан узалуд, а
не писах ти. А навикла сам се да ти
одмах пишем. Да ли ти је то пријатно
или не? Не знам. Мислим да добро
чиним.
Никако немам мира. Нарочито
ова два дана. Знаш ли да сам
пожелела да сам негде, далеко,
далеко од свих, сасвим сама. Моја соба
постала је читав информациони биро
за моје другове и чини ми се да се преко
дана изређају свих 46. И како
је сад крај семестра само се о оценама
збори. Вечита неправда, вечити