sr да би ме могао тужити директору, а слабу оцену мо-
рао ми је дати. Он то није хтео, већ је мислио да ми
уопште не да оцену за овај семестар, јер нисам
говорила. Али ја навалим, како сама желим, да
имам такву оцену и најзад како он мени мора
да дà оно што сам заслужила. И дао ми је. И
она ми ни мало не пара очи, јер знам, да је то
био мој каприс и да знам тај предмет. Јест, али
сасвим сам била заборавила, да ми услед тога
неће допустити, да идем на часове играња. И
криво ми је сад, али доцкан. Ко се на то још могао
сетити! Него досадила сам ти, пишући ти о школу.
Знам, да не волиш. Опрости, било је нехотице. Seulement à toi, je pense.
M.