sr подне.
Пожурила сам, да ти се јавим,
јер сутра и прекосутра не бих могла.
Но и то ти је досадно, можда ти то
смета баш? Опет си љут. Кажеш, да ни
сам не знаш зашто. То је донекле симпа-
тично, али xxxx. Приметила
сам из твојих последњих писама, да си
се сасвим изменио, бар наспрам мене;
разумела сам и твоје немарно одго-
варање и осетила твој ледени тон.
И то ме не чуди. Ја те познајем. Та-
ко је најзад, морало бити. Само, само
ме једна ствар љути, Милутине, заш-
то си неискрен? А ти си ме увек корио