sr због тога и ето, сад сам тако радиш. Јест,
зашто ми не кажеш, да не треба више
да ти пишем, пошто ти је све то и не-
пријатно и несносно? Ја волим истину.
И буди уверен, да би ме она, ма каква
била, мање вређала, него ова усиљеност.
Нашто, чему води све ово? Пријатељству?
Вараш се.
Па, ако си кад год осећао
какве симпатије на спрам мене, -бар
некад си тако говорио - ти ћеш ми рећи
све, ти нећеш прећутати праву истину.
Волела вих да знам. Иначе, што бих ти
чинила непријатности, што бих ти досађи-
вала? То не желим. Зар после осталих,
и ја? Не, не... никада. Adieu, George, adieu.
М.